Александар Македонски
Александар Велики био је македонски краљ и хегемон Грка. Припадао је династији Аргијада.Рођен је 356. године п.н.е. На власт је дошао 336. године п.н.е и владао је до 323. године п.н.е. Са својом војском покорио је Персијско царство и тако дошао до Индије. Александар је инзненада умро у 33. години. Његово царство су након његове смрти раскомадали његови генерали-наследници који су се звали дијадоси.
Филип II и епирска принцеза Олимпијада били су његови родитељи. Чувени Аристотел био је Александров учитељ. Године 338. п.н.е. у бици код Хоронеје где је Филип покорио Атину и Тебу, уједињене, Александар је био заповедник левог крила. Сматрају га као првог који је пробио најпознатији Тебански одред, Свету чету. Филипов слуга, Паусаније, 336. убио је Филипа II. Александар се са својом војском прогласио за краља.
Пре своје смрти, Филип II је планирао поход на Персију. Након очеве смрти, Александар се крунисао за краља и припремио се за поход на Персију. Након његовог доласка у Коринт сви градови, осим Спарте, прихватили су Александра за врховног вођу. Филип II је пре своје смрти покорио племена Тебу и Илире. Персија је била у великој крили. Нису имали јаку копнену војску али су зато имали морнарицу. Први окршај Александра са Персијском војском било је код Граника 334. године п.н.е. Македонска фаланга показала се супериорнијом над Персијанцима. Александар је ту однео велику победу и потпуну победу. Градови у Малој Азији су Александра прихватили као ослободиоца. У тим градовима су тирани збацивани са власти и демократско уређење је било успостављано. Александар је избегавао поморске битке и освајао је поморске градове. Приликом освајања града Гордион, Александар је пресекао чувени Гордијев чвор, који по пророчанству каже да га ко га пресече владаће Азијом. Александар је тиме испунио пророчанство. Дарије III, персијски цар, предводио је битку против Александра код Иса 333. године п.н.е. Дарије је имао тру пута више војске него Александар. Македонци су разбили Персијанце а Персија је по први пут изгубила битку под Даријевом командом. Победом против моћнијег непријатеља, Александар је доказао да је војни геније.
аутор: Густав
Нова светска чуда
1.Кинески зид,
2.Петра у Јордану,
3.статуа Христа у Рију,
4.Мачу Пикчу у Перуу,
5.пирамида Чичен Ица у Мексику,
6.Колосеум у Риму и
7.Таџ Махал у Индији.
То су архитектонски подухвати људске цивилизације, који су недавно у Лисабону проглашени за нова светска чуда. У вишегодишњем гласању је учешће узело више од 100 милиона људи широм света.
Организација "Нових седам чуда" Швајцарца Бернара Вебера организовала је 1999. године гласање путем интернета и телефонских позива за избор нових седам светских чуда.
Од почетка гласања из целог света је пристигло скоро 200 номинација за нова чуда, али је почетком 2007. године листа сужена на 21 предлог.
Међу финалним предлозима су се нашли и Акропољ у Атини, статуе на Ускршњем острву, храм Ангкор у Камбоџи, Аја Софија у Истанбулу, Кремљ у Москви, Кип слободе у Њујорку, сиднејска Опера и Ајфелов торањ у Паризу.
Од гласања се, међутим, дистанцирао УНЕСКО, организација УН-а за образовање, науку и културу, која редовно допунујује листу светске баштине, уз оцену да листа одражава мишљење само оних који су гласали.
Према речима Вебера, циљ кампање је да охрабри културну различитост подржавањем, очувањем и рестаурацијом споменика, као и да инспирише људе да цене културно наследство.
Његова фондација је саопштила да ће искористи 50 одсто прикупљених средстава за финасирање рестаурације културне баштине широм света, а један од циљева је да се поново изграде Будине стауте у Бамијану у Авганистану које су 2000. године уништили талибани.
Вебер је рекао да ускоро започиње нову кампању за избор седам природних чуда света.
Од традиционалних седам светских чуда, у које спадају Висећи вртови у Вавилону, статуа Зевса, храм Артремиде у Ефесу, Маузолеј из Халикарнаса, Колос са Родоса, Светионик у Александрији и пирамиде у Гизи, данашње генерације се могу дивити само чуду у Египту, а о свима њима сам Вам писао у прошлим бројевима. У наредним ћу Вам причати о овим новоизабраним светским чудима. На реду је Петра у Јордану.
Петра у Јордану-Заборављени град
Град Петра је благо античког света, скривен иза готово непробојних баријера маркантних планина, поносан на ни са чим упоредивим призором који га чини величанственим древним пределом, а постоји и данас... Речено је: Можда и не постоји ништа слично на свету што подсећа на то, заправо, сигурно не постоји ништа слично. Извајан из стене, црвени град Петра је пун мистериозног шарма, дизајниран тако да остави утисак чуда свакоме ко уђе у њега.
Петра се сматра величанственим и најпознатијим пределом у Јордану. Налази се на око 262 км јужно од Амана и 133 км северно од града Аqаба. Она је наслеђе Набатеанаца, номадског народа Арапа који су се населили на југу Јордана пре више од 2000 година. Дивећи се онда својој префињеној култури, масивној аритектури и генијалном комплексу бране и водених канала, Петра је данас светска баштина УНЕСKО-а и једна од нових светских чуда која мами посетиоце из свих крајева света.
Приступ граду је дугачак преко километар, а хладна и мрачна бездан дуге и уске клисуре, где се пробијају сунчеви зраци, ствара драматичан контраст... чаробно. Изненада, клисура открива природан трг којим доминира најпознатији Петрин споменик, Ризница (ал-Кхазнех), чије испреплетено исклесане фасаде светле под блиставим сунцем.
Петра увек одузима дах и не може се заборавити. Цветала је преко 400 година у доба Рима и Христа, док није окупирана од стране римске легије Цара Трајана 106. године пре нове ере. Петрин залив чини преко 800 појединачних споменика, укључујући зграде, гробнице, купатила, погребне хале, храмове, заобљене храмове и стубишне улице, које су, из калеидоскопских пешчара, исклесали технички и уметнички генији тог времена.
Петрине знаменитости су, у свом најбољем издању, раном зором и у касно поподне, када сунце загрева шарено камење. Тада можете видети величанствену Петру како изгледа као онда када је виђена први пут 1812. године, изгубљена у 16. веку, после, скоро, триста година.
Знаменитости Петре
Уска кривудава долина која води до Петре је кањон Сиq. Чак и пре него што дођете до Сиq-а, приметићете три квадрата независних гробница које стоје на десној страни. Даље, са леве стране, подигнут високо у литици, стоји надгробни споменик Обелиск, који је некада стајао 7 метара високо. Унутра је пронађено пет гробница, четири представљају стубове у облику пирамиде, а последња у облику статуе, која се налази између средњих стубова. Док улазите у Сиq, сужени пут на око 5 метара и зидови куле на преко 200 метара изнад Вас, стварају огромне сенке на зидове који су некада држали иконе богова Дусхара и ал-Узза. Иконе су биле намењене заштити улаза за непожељне посетиоце.
Петрин најимпресивнији споменик је ал-Кхазнех (арапски Ризница). Један од најелегантнијих остатака антике је урезан чврстим стенама на планини са стране и стоји преко 40 метара високо. Иако је служио као краљевска гробница, Ризница је добила име по легенди која каже да су гусари крили своје благо ту, у огромној каменој урни која стоји у средини другог нивоа. Како Сиq скреће у десно и води доле ка граду, број гробова и склоништа се повећава, постајући нешто попут виртуелних гробља у стени, савијајући се у круг иза 8000 седишта Амфитеатра. Првобитна мисао била је да су га саградили Римљани после пораза од Набатеанаца 106 п.н.е. Сада се верује да су Набатеанци исекли Амфитеатар из стене у време Христа, сечећи кроз многе гробнице и пећине, у развоју.
После Амфитеатра, ускоро се стиже у главно подручје града, који обухвата око три квадратна километра. Горе, са десне стране, урезана у стени Јабал Ал-Кхубтха, издиже се тзв. Краљевска гробница. На око пола висине стене исклесано је више монументалних гробница, једна до друге. Разазнају се набатејски, грчки и римски утицаји. На изласку са подручја некадашњег града, налази се можда најлепши споменик ове изгубљене културе, ал-Деир. У преводу, ово име значи самостан. Споменик није скривен, лежи високо на брегу и импресиван је, и не само због своје величине. Сама урна на врху украсног округлог храма над улазом је висока 9 метара. Због његовог једноставног, али монументалног стила, ал-Деир се сматра једним од врхунаца набатејске културе. Данас се Петра сматра једном од највећих знаменитости Блиског истока.
Висока места
Постоји велики број места у Петри која захтевају мало труда да се достигну, а ти спектакуларни погледи који чекају су вредни труда. Можете се попети до Умм ал-Биyара, ал-Беидха или одабрати шест сати излета до врха планине Хор и Аронове гробнице (на арапском Јабал Хароун). За ово пењање препоручује се детаљан водич са мапом или упутство. Као и за остала места, понестите много воде за пиће.
Најлакше је попети се до Крсташког замка, или Цитадела, на врху ал-Хабис. Кораци воде до почетка брда, а стаза води скроз око ал-Хабиса, откривајући пећине на западној страни. Цео повратни излет траје мање од једног сата. Ако идете из Qаср-а, потребно је око сат времена да се стигне до једне од најспектакуларнијих конструкција Петре, ал-Деир (или Манастир). Да бисте заиста искусили бескрајност и снагу Петре, посета је незаобилазна. Успон води до побрђа, древни пут је лак за праћење и није стрм. Недалеко од пута је знак који показује на лево, до Храма крилатих лавова. Два лава, по чему је храм добио име, могу се видети како стоје окренути један другом, на дну гробнице.
Једно од најпопуларнијих излета је Високо место жртве или Жртвеник. Ово путовање, које траје око два сата, је најбоље обавити раном зором, док је сунце још иза Вас. Из правца Кхазнех-а, на врху се указује велика камена зараван. Жртвеник који се налази лево од подијума, са рупом у средини и малим каналом за одвођење крви жртве, води у избушено мало удубљење у стени у којој је вршено ритуално прање. Док посматрате, у даљини се види један део центра града Петре. Место, на којем је жртвеник, пажљиво је изабрано, са феноменалним погледом на други улаз у град Петру, а очито и довољно близу небу и боговима којима је требало удовољити.
13 - Watermark.mp3
